NOVINARSKA NAGRADA “BOŠKO MILOVANOVIĆ”
Kaja Pančić Milenković, Pirot
Žiri, kojim je predsjedavao prof. dr Boban Tomić, razmatrajući 30 radova donio je jednoglasnu odluku da novinarska nagrada pripadne tekstu Intervju: Akademik dr Jasmina Grković-Mejdžor, istoričar jezika Kaje Pančić Milenković. Profesionalno i elokventno sačinjen intervju govori o višegodišnjem iskustvu autorke u specifičnoj novinarskoj formi kakav je intervju. Kroz vrlo aktuelnu temu u korespodenciji sa visokim nivoom u pogledu jezičkog i stilskog pristupa Kaja P. Milenković na krajnje ozbiljan i predan istraživački način daje mogućnost čitaocu da dođe do odgovora na suštinska pitanja u proučavanju jezika. A saznajni i spoznajni izvor u svojoj vjerodostojnosti je oličen u cjeloživotnom naučno-istraživačkom radu istoričara jezika dr Jasmine Grković- Mejdžor.

        MOJA BESEDA POVODOM NAGRADE 


                            MAGIJA  I  BLAGODET INTERVJA

Intervju,  naročito sa izabranim sagovornikom, za mene je uvek bio  praznični trenutak  novinarstva, jer je novinarski zadatak  samozadat, a  povod je najčešće važan društveni događaj  ili individualni  uspeh.  A iza svakog bitnog  događaja, poput istorijske društvene promene slede manji   događaji u kojima će učestvovati novi sudionici  kao što je iza   svakog pojedinačnog  uspeha  posvećenost, danononoćna vernost nečemu, rad i rad.   
  Razgovor i o jednom i o drugom  prija sagovorniku, jer govori o onome što mu je teorijski ili iskustveno poznato  ili lično bitno, čemu  je  deo života ili celi život posvetio. A svaku duboku posvećenost prate i usputna pažnja i zapažanja drugih pojava, prilika i  detalja u blizini,  pa i oni uđu u razgovor kao začin, diskretna svetlost, novi sjaj. Razgovor učine reljefnijom, ličnost sagovornika širom od osnovne preokupacije  i  življim za ostatak realnosti.
 Pitanja novinara   posvećena su  onome  o čemu  sagovornik  želi da govori kao o najuspešnijem ili najboljem delu sebe. Katkad iza  takvih   razgovora  ostanu bliža poznanstva, nekad  i mala prijateljstva. Skraćeni put do njih  bio je intervju.
                 Dalji rođaci, plodonosni saradnici

Kada  službena,   intelektualna i duhovna poznanstva novinara i sagovornika  postanu mala prijateljstva,  ona su dragoceni  dar života  usamljenicima  po diktatu same duboke posvećenosti osnovnom zadatku i vrednostima svog živata. Individualisti po rođenju, malobrojni po  izboru i načinu života,  posle  službenog poznanstva ponekad  novinar i sagovornik postanu deuhovni rođaci,  često bliži  od  krvnih srodnika. 
 Ponekad se  iz te bliskosti razvije  i plodonosna saradnja,  ako su sličnih   preokupacija: iste ili slične  obrazovne oblasti ili  vrste umetnosti. Nekada  je dovoljno i to što nisu posvećeni materijalnoj grabeži, uzburkanim plićacima u velegradskoj džungli ili jalovoj  dremeži  svakodnevice u provincijskoj baruštini.
 Oni  svojim ulaskom i  živim prisustvom unose okrepljujuću svežinu jedan drugome  u  usamljeničkom  životu, hrane se uzajamnim  razumevanjem, ponekaad i  idejama, podstičući  nova buđenja misli  i  istraživačke  znatiženje. 
 Ta prijateljstva su  trajnija od interesnih druženja , često i doživotna. Ponekad se razviju i u neku vrstu zavisnosti  ili nesigurnosti u vrednost novonastalog dok ne  prođe kroz vid, sluh ili ocenu  prijatelja stečenog na službenom zadatku ili tokom  nove zajedničke pripreme za još jedan ulazak  medijski i širi društveni postor.  



            Potraga za novim  saznanjima


 Intervju kada  novinar sam bira sagovornika je  i  učtivi način da se prisvoji  deo  znanja, iskustva,  pogled na svet, nekad i poneka mudrost  sagovornika
 I ulazak u dušu  bosim stopalima  ili u svilenim papučama može biti intervju.  Kucanje na vrata rukom u salonskoj rukavici, ali i otkrivanje  sebe pitanjima pred onima kojima su  ona upućena,  a oni će odgovarajući na njih  uzvratiti sličnim otvaranjem. Najčešće iz tihe   gladi za pravim razgovorom. Možda su zato  pojedine vrste intervjua, poput portreta,čest  izbor  načitanijih usamljenika iz dubljih  provincija. 
 Razgovori sa velikim ili izuzetnim ljudima su i  prilika da se upozna skromnost u izvornom obliku, plemenita  nesigurnost pravog posvećenika istini, lepoti ili višim ciljevima, a  da onoga ko  pita dotakne  zlatna senka veličine,  koja ne gleda s visine nego u visinu, jer je svesna  da je visina bez plafona  kao što je ostatak istine skriven u neznanju.

                                    Ponovna, mala rađanja

 Svaki intervju  je ponovno malo rađanje sagovrnika u javnosti. Njegova nova, unutrašnja pojava,   nastala od pitanja i odgovora. Obično nastaje  posle nekog bitnog događaja, uspeha ili nemilosti bilo koje vrste, kada počne interesovanje ili  hajka  novinara za njim. 
 Poneko ne odbija ni jednog novinara, ali i ničijoj radoznalosti posebno ne  posvećuje svoje vreme pa sve završava  izjavom umesto intervjua.I tu nema ponovnog rađanja već  samo otkrivanja ili skrivanja  detalja koji je izazvao pažnju javnosti.   

                  Srećni susret različitih radoznalosti


  Najbolji intervjui su srećni susret  različitih radoznalosti  zarad zajedničke radosti nastale od obostrano ostvarenog poštovanja i samopoštovanja i zadovoljstva  u  živom razgovoru, koji počienje  novinar a  nastvlja  ga sagovornik koji je  posvetio deo svog dragocenog vremena za susret sa njim. S punim poverenjem i  bez bojazni da će se ono što je tokom razgovora rekao, u konačnom obliku,  unutar novinarskog rama preobraziti u nešto  drugo,posve tuđe njegovoj ličnosti. Ne samo  ličnosti nego   i pretpostavljenom sličnom shvatanju  suštine intervjua da u konačnom obliku bude ne samo njihova obostrana   radost  i zadovoljstvo već i njegovih  čitalaca. 

                           Susret pitanja i odgovora

   Intervju je i  susret pitanja i odgovora posvećen čitaocima,slušaocima ili ili gledaocima. Susret koji se umnožava u nove susrete. U svakom intervju čitaoci,slušaoci ili  gledaoci se susreću sa novinarom i njegovim sagovorinikom, a novinar i sagovrnik sa njima,  svojom publikom.  U tim susretima pitanja i odgovori postaju njihova novostvorena  zajednička  slika  dela stvarnosti koja se preobražava pred svakim čitaocem,slušaocem ili gledaocem,  postajući samo  njegova slika te zajedničke slike. U susretu tih pojediničkih slika nastaje  nova  zajednička slika ili istina,poluistina  ili iluzija o tom istom delu stvarnosti. Tu sliku neki zovu  javnim  mnjenjem, drugi   društvenom svešću, a najbliži srodnici po znanju i duhu novinaru i sagovorniku glasom struke i istine.   
     Jedan od susreta pitanja i odgovovra, koji se desio u mom ovogodišnjem martovskom intervju  sa akdaenikom Jasminom Grković Mejdžer   uvešestručio se u naš zajednički susret s mojim kolegom  Boškom Milovanovićem,čije ime nosi nagrada koju mi je dodelio cenjeni žiri. S neumornim delatnikom Boškom Milovanovićem , Srebrenica je  novinski progovorila, a potom  i radijskim glasom. 
       Unapred sam se  radovala večerašnjem  ličnom susretu sa svima vama, bližem poznanstvu sa Srpskim prosvjetnim i kulturnim   društvom“Prosvjeta“ i redakciojom  „Srebrnog venca“,  ali nažalost, zbog iskrslih zdravstvenih problema, umesto srdačnog susreta upućujem vam   ove reči  zahvalnosti za nagradu i  srdačne pozdrave iz Pirota, želeći vam  da „Srebrni venac“ i dalje   sija zlatnim duhovniom sjajem,  a  „Prosvjeta“ širi svoju svetlost i novim sjajem na mnogaja leta obasjava i goste i domaćinena pod krovom Narodne biblioteke Srebrenica  gde se odvija svečani susret svih prethodnioh susreta                                            

Srdačno, Kaja Pančić Milenković